Kada smo preuzeli malu kuhinju u stanu za izdavanje, broj različitih tanjirića je rastao brže od prostora u elementima. Kao odgovorni za održavanje i funkcionalnost, postavio sam cilj: tanjirići moraju biti dostupni bez prekopavanja i bez oštećenja ivica. U praksi je to značilo standardizaciju mesta, zaštitu površina i jasna pravila odlaganja.
Prvi korak je bio inventar po nameni: desertni, tanjirići za užinu i sezonski kompleti koji se retko koriste. Merili smo unutrašnje dimenzije fioka i ormarića, uključujući visinu koja često bude problem kod slaganja. Tek nakon toga smo odlučili gde ide vertikalno odlaganje, a gde horizontalno slaganje u niskim zonama.
Za fioke smo izabrali razdelnike za posuđe koji sprečavaju klizanje i mešanje veličina. Umetci su podešeni tako da svaka grupa tanjirića ima “svoj kanal”, što smanjuje potrebu za podizanjem cele gomile. Time smo ubrzali servis i smanjili udarce keramike o keramiku.
Tamo gde je bilo neizbežno slaganje, uveli smo jednostavno pravilo: maksimalna visina stoga i obavezni separator između tanjirića osetljivih ivica. Koristili smo tanke zaštitne navlake ili filc pregrade koje se lako peru i brzo vraćaju. Rezultat je manje ogrebotina i manje zvuka pri vađenju, što je važno u malom prostoru.
Za desertne tanjire koji se često koriste, najviše je pomogla kutija odgovarajuće visine sa čvrstim stranama. Kutija omogućava da se tanjirići izvuku kao jedna celina, bez guranja po polici. Unutra smo dodali pregrade kako se motivi i glazure ne bi tarle pri pomeranju.
Kako bismo ubrzali snalaženje korisnika, uveli smo etikete za kutije posuđa i oznake na ivici police. Etikete su kratke: namena, broj komada i lokacija povratka. Tako se tanjirići nakon pranja vraćaju na isto mesto, bez improvizacije i gomilanja na radnoj ploči.
U ormaru iznad radne površine postavili smo stalak za tanjiriće koji drži male prečnike uspravno. Vertikalno odlaganje smanjuje potrebu za skidanjem gornjih slojeva i olakšava pregled. Važno je da stalak ima stabilnu bazu i dovoljno razmaka da se tanjirići ne dodiruju pod pritiskom.
Za dodatnu uštedu prostora iskoristili smo bočni zid uz element, ali selektivno. Držači za posuđe na zidu su rezervisani za najlakše tanjiriće i samo na mestu gde nema prskanja vode i masnoće. Time smo rasteretili ormar, ali bez stvaranja vizuelnog nereda koji umara u maloj kuhinji.